Азот-оксид, неорганска супстанца са хемијском формулом Н2О, је опасна хемикалија која се појављује као безбојан и сладак гас. То је оксидант који може да подржи сагоревање под одређеним условима, али је стабилан на собној температури, има благи анестетички ефекат и може изазвати смех. Његов анестетички ефекат открио је британски хемичар Хамфри Дејвид 1799. године.
Помоћ при сагоревању: Модификована возила која користе систем за убрзање кисеоника азотом убацују азот оксид у мотор, који се при загревању разлаже на азот и кисеоник, повећавајући брзину сагоревања и брзину мотора. Кисеоник има ефекат подршке сагоревању, убрзавајући сагоревање горива.
Ракетни оксидатор: Азотни оксид се може користити као ракетни оксидатор. Предност овога у односу на друге оксидансе је у томе што је нетоксичан, стабилан на собној температури, лак за складиштење и релативно безбедан за лет. Друга предност је што се лако може разградити у ваздух за дисање.
Анестезија: азот-оксид, азот-оксид, често се користи у комбинацији са халотаном, метоксифлураном, етром или интравенском општом анестезијом због лошег ефекта опште анестезије. Сада се недовољно користи. Н2О се користи за анестезију, без иритације респираторног тракта и без оштећења важних функција органа као што су срце, плућа, јетра и бубрези. Без икакве биолошке трансформације или деградације у телу, велика већина лека се и даље избацује из тела кроз издисај, са само малом количином која испарава из коже и нема ефекта акумулације. За удисање у тело потребно је само 30 до 40 секунди да се произведе аналгетски ефекат. Аналгетички ефекат је јак, али је анестетички ефекат слаб, а пацијент је у свесном (а не у анестезијском) стању, избегава компликације опште анестезије и брзо се опоравља након операције.
Помоћна средства за прераду хране: Користе се у прехрамбеној индустрији као средства за пењење и заптивачи, кључни су састојци пуњача за крему и играју кључну улогу у прављењу пријатног шлага. Својства азот-оксида побољшавају текстуру, стабилност и укус шлага, што га чини обавезним за пецива или домаће куваре.
Употреба азот-оксида такође има неке ризике и потенцијалне нежељене ефекте. Један од најважнијих ризика употребе азот-оксида је хипоксија. Удисање мешавине азот-оксида и ваздуха, када је концентрација кисеоника веома ниска, азот-оксид може да замени кисеоник у плућима и крви, што доводи до хипоксије и потенцијално опасних по живот последица као што су оштећење мозга, напади, па чак и смрт. Дуготрајно пушење може изазвати хипертензију, синкопу, па чак и срчани удар. Осим тога, дуготрајно излагање таквим гасовима такође може изазвати анемију и оштећење централног нервног система.
Поред здравствених ризика, злоупотреба азот-оксида може довести и до незгода и других негативних последица. Ова врста гаса се обично користи за забаву, а људи могу да удишу велике количине гаса у кратком временском периоду, што доводи до оштећења расуђивања и моторичке координације, што доводи до несрећа и повреда. Злоупотреба азот-оксида такође може довести до тешких опекотина и промрзлина, јер се гас складишти под високим притиском и ослобађа, изазивајући брзо смањење температуре.